Jedna od obaveza poslodavca kada je u pitanju bezbednost i zdravlje na radu jeste i osposobljavanje zaposlenih. Sredstva za ličnu bezbednost sama po sebi ne vrede ukoliko to nije propraćeno odgovarajućom obukom i upozorenjem zaposlenog na moguće posledice neupotrebe ili nepravilne upotrebe zaštitne opreme. Pored ovoga, poslodavac je dužan i da osposobi zaposlene za bezbedan i zdrav rad pre svega prilikom zasnivanja radnog odnosa. Poslodavac mora zaposlenog da upozna sa svim vrstama rizika na poslovima na koje ga određuje i o konkretnim merama za bezbednost i zdravlje na radu u skladu sa aktom o proceni rizika. Takođe, u slučaju premeštaja na druge poslove, uvođenja nove tehnologije ili novih sredstava za rad, kao i kod promene procesa rada koji može da prouzrokuje promenu mera za bezbedan i zdrav rad, poslodavac je dužan da pristupi osposobljavanju zaposlenog, i to u toku radnog vremena, a troškovi ne mogu padati na teret zaposlenog.

Obuka se obavlja za sve zaposlene u više grupa, prilagođena svim specifičnpstima svakog radnog mesta pojedinačno. Svrha osposobljavanja je da se zaposleni upoznaju sa rizicima na svojim radnim mestima i u radnoj okolini, kao i svojim pravima,obavezama, i odgovornostima.

Zaposleni imaju zajednički cilj, a to je eliminisati rizik ukoliko je to moguće, ili ga smanjiti na najmanju moguću meru i na taj način smanjiti povrede na radnom mestu i u radnoj okolini.

U slučaju da zaposleni obavlja poslove koji pokrivaju dva ili više radnih mesta, poslodavac je dužan da ga osposobi za bezbedan i zdrav rad na svakom tom radnom mestu. Osposobljavanje se obavlja teorijski i praktično, a kod rada na radnom mestu sa povećanim rizikom, periodično se proverava osposobljenost, što poslodavac mora da utvrdi u aktu o proceni rizika. Poslodavac je dužan da u slučaju kada tehnološki proces zahteva dodatno osposobljavanje zaposlenih o tome pismenim putem obavesti zaposlene, sem u hitnim slučajevima kada obaveštenja, uputstva ili instrukcije mogu da se daju i usmeno. Poslodavac je u obavezi da od proizvođača, odnosno isporučioca opreme pribavi dokumentaciju o upotrebi opreme za rad, sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu i opasne materije, i to na srpskom jeziku.
Posebno obaveštenje u pismenom obliku o rezultatima procene rizika na radnom mestu poslodavac je dužan da obezbedi za zaposlenu ženi za vreme trudnoće i zaposlenog mlađeg od 18 godina, kao i za zaposlenog sa smanjenom radnom sposobnošću. Takođe, poslodavac ima obavezu da osposobi odgovarajući broj zaposlenih za pružanje prve pomoći, spasavanje i evakuaciju u slučaju opasnosti

U prvom teoretskom delu obuke prisutnima će biti prestavljena zakonska regulativa kako međunarodna tako i nacionalna i opšti akti kojima preduzeće regulišea BZNR

Najvažniji faktor bezbednosti i zaštite čoveka na radnom mestu jeste - sam čovek. Baš on lično.Odgovornost za svoje dobro šta god u zakonu pisalo jeste na pojedincu.Zakonom nemože sve da se propiše, i briga o samom sebi je najveća zaštita.Da bi čovek pokrenuo ličnu zaštitu mora da bude i svestan rizika a to je preventiva.
Obuka iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu se ne završava već se nastavlja permanentnim praćenjem svih aktivnosti i uslova za rad.

Bezbednost i zdravlje na radu

7 Koraka do bezbednosti i zdravlja na radu:

1. Pravilnik - opšti akt o bezbednosti i zdravlju na radu

2. Imenovanje lica za bezbednost i zdravlje na radu

3. Odluka o postupku procene rizika na radnom mestu

4. Izrada plana za sprovođenje postupka procene rizika na radnom mestu

5. Izrada - donošenje Akta o proceni rizika na radu

6. Osposobljavanje zaposlenih, tj. obuka zaposlenih za bezbedan rad

7. Evidencija o osposobljavanju za bezbedan rad.

Pri osposobljavanju iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, zaposleni se mora upoznati sa:

1. Organizacijom i funkcionisanjem bezbednosti i zdravlja na radu u Preduzeću.
2. Organizacijom rada Preduzeća i njegovih organizacionih delova.
3. Tehnološkim procesom i opasnostima koje ugrožavanju bezbednost pri radu, a posebno na radnim mestima sa povećanim rizikom.
4. Postupkom i načinom obavljanja radnih operacija koje obezbeđuju zaštitu zaposlenih na radnom mestu, odnosno zaštitu zaposlenih u radnoj sredini.
5. Pravima i obavezama u vezi sa primenom propisanih mera i posledicama koje mogu nastati, zbog nepridržavanja propisanih mera bezbednosti i zdravlja na radu.
6. Upotrebom odgovarajućih sredstava i opreme lične zaštite, pravilnim i namenskim korišćenjem i održavanjem istih.

Teorijski deo obuhvata :

• Zakonske propise iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu :
  • značaj i cilj bezbednosti i zdravlja na radu,
  • organizacija i funkcionisanje bezbednosti i zdravlja na radu u Preduzeću, odnosno u organizacionim delovima,
  • prava i dužnosti , Direktora preduzeća, rukovodioca organizacionih delova i neposrednih organizatora poslova i lica za poslove bezbednosti i zdravlja na radu.

Procena rizika

Fundamentalna misija Integrisanog sistema procene rizika je u unapređenju zaštite na radu i smanjenju rizika
Lako je pronaći propuste u bezbednosti kada se oni već dogode. Lako je i dostići svest o važnosti sistema bezbednosti i zdravlja na radu: ona nužno prethodi svakom ozbiljnijem obavljanju posla. Međutim, ono što zaslužuje da bude ozbiljno razmotreno odnosi se na veštinu pronalaženja specifične formule za svaku firmu. Bitna svojstva bezbednosti i zdravlja na radu dovode se u jedinstven sklad potrebnog i mogućeg, a realizuju se kroz unapred isplanirane i vešto procenjene prioritete. Karakterni sklop integrisanog sistema bezbednosti na radu ponekad je više određen onim što je primarna delatnost firme, ponekad je definisan potrebom za elitizmom i neizbežnom konkurencijom, a ponekad samo zakonskom normom koja je neizbežna i neumoljiva. Bilo kako bilo, u svetu biznisa, jak lični pečat firme nije moguće zamisliti bez jedinstvenog dobro osmišljenog i realizovanog sistema bezbednosti i zdravlja na radu. On je promena koja se širi i za koju treba biti spreman...

Dobiti

• Procena rizika na radu - uvek služi interesima zaposlenih i menadžmenta: smanjuje broj povreda na radu, profesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi sa radom; podiže svest zaposlenih o potrebi odgovarajuće zaštite na radu.
• Procena rizika na radu, kao i upozorenje zaposlenima na opasnosti koje radno mesto nosi, smanjuje troškove poslodavca i povećava profit.
• Procena rizika na radu podstiče i unapređuje motivaciju, zdravlje i zadovoljstvo poslom.
• Procena rizika na radu poboljšava komunikaciju između radnika i rukovodstva.
• Procena rizika na radu afirmiše rad kao stil života.
• Procena rizika na radu otvara vrata Evrope i sveta – procena rizika na radnim mestima je nešto što su Evropa i svet već uveli kao osnovne zakonske obaveze poslodavca i osnovne postulate rada.

Psiho- fizički aspekt bezbednosti i zdravlja na radu

1.Tehnička zaštita :

• sigurnost pri kretanju, (opasnosti i mere bezbednosti i zdravlja na radu),
• opasnost od pada ,
• opasnost od udara,
• opasnost od proboja fluida,
• zaštita od pokretnih delova opreme,
• posebne mere tehničke bezbednosti i zdravlja na radu, pri radu u društvenim delatnostima u strukovnim udruženjima i sl.
• sudovi i instalacije pod pritiskom,
• faktori opasnosti, (vrste fluida, visina pritiska i zapremina),
• mere sigurnosti, (redovna kontrola, pridržavanje uputstava za rad, sigurnosni i alarmni uređaji),
• mesta opasnosti,
• opasnost od udara električne struje,
• opasnost od slučajnog dodira,
• mere bezbednosti i zdravlja na radu

2. Sredstva i oprema lične zaštite :

• cilj i svrha sredstava i opreme lične zaštite,
• podela sredstava i opreme lične zaštite prema nameni,
• sredstva i oprema za zaštitu glave,
• sredstva i oprema za zaštitu tela,
• sredstva i oprema za zaštitu ruku,
• sredstva i oprema za zaštitu nogu,
• sredstva i oprema za zaštitu vida.

3. Higijenska zaštita :

• higijena radnih i pomoćih prostorija,
• mikroklimatski uslovi rada,
• profesionalna oboljenja.

4. Povrede na radu i prva pomoć :

• tokom osposobljavanja za bezbedan rad, radnik mora biti upoznat sa osnovim pojmovima iz prve pomoći,
• oživljavanje,
• krvarenje,
• mehaničke povrede,
• hemijske povrede,
• termičke povrede,
• udar električne struje,
• sredstvima za pružanje prve pomoći,
• prenos i transport povređenih.

5.Praktična znanja pri osposobljavanju iz bezbednosti i zdravlja na radu, radnik stiče iz oblasti:

• načina upotrebe i korišćenja sredstava i opreme lične zaštite,
• pružanja prve pomoći pri povređivanju.

Najvažniji faktor bezbednosti i zaštite čoveka na radnom mestu jeste - sam čovek.

Baš on lično!

Odgovornost za svoje dobro šta god u zakonu pisalo jeste na pojedincu.

Zakonom nemože sve da se propiše, i briga o samom sebi je najveća zaštita.

Da bi čovek pokrenuo ličnu zaštitu mora da bude i svestan rizika a to je preventiva.

Obuka iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu se ne završava već se nastavlja permanentnim praćenjem svih aktivnosti i uslova za rad.