Odgovor na pitanje Kada zvati 194, je vrlo jednostavan i prost: uvek, kada bolesnik (povređeni) ili njegova okolina smatra da u datom trenutku i mestu, pomoć može stići jedino od Službe hitne pomoći. Drugo je pitanje za kakvu vrstu pomoći će se odlučiti dispečer službe (posebno educiran medicinski tehničar na telefonu) nakon telefonskog razgovora: savet, intervencija transportne ekipe, intervencija obične lekarske ekipe, ili pak aktivacija reanomobila (ekipa za oživljavanje).

Kako bi dispečer-službovođa mogao doneti pravilnu i adekvatnu odluku, mora raspolagati sa minimumom informacije o tome da o kome se radi, gde se tačno nalazi (kuća, stan, javno mesto, grad, vangrad...) i neke osnovne podatke o bolesti ili povređivanju (okolnosti i vrste povrede).

U paničnom pozivu ponekad se desi da se zaboravi saopštiti adresa – prekida se veza prije nego dispečer uspe postaviti pitanje o mestu potencijalne intervencije. Da se izbegnu ovakve vrste greške, najbolje je odmah na početku razgovora saopštiti taj podatak – pa ako se i ne zapiše korektna adresa, sa aparata, tzv. registrofona za kratko vreme može dispečer i o tome da se informiše.

Posle adrese treba saopštiti o kome se radi. Za identifikaciju je sasvim dovoljno reći ime, prezime i godinu rođenja, a kod nepoznate (besvesne) osobe na ulici ili drugim javnim mestima pol i približni životni dob.

Donekle razumemo negodovanje građana, kada obavezno pitamo i za godinu rođenja – nama je to važan podatak sa jedne strane zbog identifikacije, a sa druge strane za adekvatnu odluku, jer u nekim slučajevima saopštena tegoba je prirodna za određen životni dob, dok za drugo to je znak ozbiljne bolesti.

Nakon ovih podataka treba saopštiti kratki opis tegoba, okolnosti povređivanja, odnosno informaciju o stanju tzv. vitalnih znakova u bolesnika – svest, disanje i puls. Kod nepoznatih lica na javnom mestu minimum preduslova za utvrđivanje gore navedenih je, da se priđe bolesniku (povređenom).

Primer za pravilan poziv zbog bolova u sredogruđu: Na adresi Livadska 305, Petar Petrović, 47 godina ima od pre 10 minuta jake bolove iza grudne kosti. Ranije nije imao takve tegobe, ne uzima nikakve lekove. Ceo poziv se može završiti za desetak sekundi, a saopšteno je svaki važan podatak. Nakon takvog poziva dispečer će doneti pravilnu odluku o vrsti intervencije.

U uslovima bespaničnosti, dispečer ne prekidajući telefonsku vezu, može izdati nalog odgovarajućoj ekipi da krene na naznačenu adresu, a zatim nastaviti razgovor i preko telefona davati važne savete o potrebnim postupcima za prisutne do dolaska pomoći. Ovo je izrazito važno u slučajevima neočekivanog prestanka srčanog rada u osoba, za koga se nije očekivalo, da će umreti u datom vremenu i na datom mestu.

Na kraju treba naglasiti, da služba SHMP raspolaže i sa identifikatorom telefonskog broja pozivnika. U cilju sprečavanja lažnih poziva (zloupotrebe službe), dispečer će u svakom slučaju poziva sa mobilnog telefona čiji je broj "pokriven", tražiti da se broj otkrije, jer se poziv neće uzeti u obzir.